Hajde da napravimo jednu paralelu sa obrascima ponašanja koji nas „koče“ u životu i toplim ćebencetom. Zimi, kada nam je mnogo hladno, nađemo to toplo ćebence i pokrijemo se, ušuškamo. Bude nam toplo i tako izbegnemo prehladu. Kada dođe proleće, a potom i leto, mi nastavimo da nosimo ćebence jer podsvesno znamo da nas je ono nekad štitilo od prehlade i nadamo se da će nas i ubuduće štititi. Možda drugi vide da nam sa ćebencetom nije prijatno, da se mučimo, ali teško nam je da ga se odreknemo jer znamo da nas je nekada štitilo. 

Ovako izgledaju i neki naši obrasci ponašanja u životu. Možda su nas nekada, davno, zaista i zaštitili od povrede, a onda smo, prosto nastavili sa takvim ponašanjem kako bismo se štititli i dalje. U jednom trenutku, nakon deset, petnaest godina shvatimo kako nam ti naši obrasci ponašanja ne prijaju, ne donose nam istinsku sreću, ali…štite nas od potencijalne povrede, od drugih ljudi i  mi prosto nastavljamo sa time.

Ako bismo se usudili da se odreknemo našeg ćebenceta, šta bismo dobili? Možda bismo povećali šansu za prehladu, ali…više nam u životu neće toliko neprijatno biti, nećemo se znojiti, neće nas bockati, živećemo život zadovoljni, uprkos činjenici da smo izloženi prehladi. Dakle, ako se odreknemo starih obrazaca ponašanja, ako dopustimo ljudima da uđu u naš život, možda povećavamo šansu da nas neko od njih povredi, ali povećavamo i šansu za upoznavanjem divnih ljudi, koji će naš život i oplemeniti i zadržati se u njemu. Možda skidanje ćebenceta boli, ali…više nećete morati da se preznojavate u njemu i budete nezadovoljni u životu.

A sada…da li ste spremni da se odreknete svog ćebenceta?