U redu, verovatno ste shvatili da je za vaše psihofizičko zdravlje bolje da nekada kažete „ne“ drugima, onda kada vam nije do tog nečega što se traži od vas. Jasno vam je možda da će i okolina najverovatnije da vas osuđuje zbog toga, zbog čega ćete, vrlo verovatno, u početku osećati krivicu. Osećaj krivice se vremenom smanjuje, a vaše telo vam, sa svakim zauzimanjem za sebe, bude zahvalno zbog toga što ste ga zaštitili. U nastavku teksta vam pišem o primeru koji vam može pomoći da se oslobodite krivice kada postavljate granice.

Tokom svog rada na sebi došla sam do toga da je i mene osećaj krivice sprečavao da postavljam jasne granice, čak i onda kada se ne osećam dobro, a ipak pomognem nekome da bih mu udovoljila. Ispod ovakvog našeg ponašanja stoje razna uverenja, od onih da uvek treba pomagati starijima i da ih ne smeš odbiti, pa do toga da ne smeš razočarati druge, da ih moraš poštovati, i tako dalje. U suštini, sva ova uverenja nas nagone da, nekada, pre zadovoljimo tuđu nego svoju potrebu.

A sada ću vas zamoliti da zamislite nešto…

Zamislite da ste krenuli u apoteku da sebi kupite lek. Poneli ste taman toliko para koliko vam je potrebno za taj lek. Međutim, ispred apoteke srećete stariju osobu koja vas moli da joj date nešto novca jer joj je potrebno iz, ne znam kog već razloga (gladna je, nema za kartu, itd..). Vi ne smete da preskačete svoju terapiju, te vam je lek zaista potreban. Šta ćete uraditi? Dati taj novac, koji je vama potreban, nekoj drugoj osobi, ili ćete ga uložiti u sebe, kako ste prvenstveno i planirali i kako vam je i bilo potrebno…?

Sada zamislite da je taj novac vaša energija i odgovorite na sledeće: Da li biste svoj novac, tj. energiju rasipali unaokolo na druge osobe ili biste je zadržali za sebe, tj. uložili je nazad u sebe i tako povećali kvalitet svog života?

Ovaj primer je meni, i pored male krivice koju sam osećala, pomogao da uštedim svoje vreme i energiju onda kada bih je, po starim obrascima ponašanja, rasipala na druge. Kada sam rekla „ne“ i ostala sa tom neprijatnošću, gledala sam kako ta ista nepoznata osoba, kojoj bih ranije oberučke pomogla (iako mi nije do toga ili nije moja odgovornost da joj pomognem), odlazi i traži i dobija pomoć od sledeće druge osobe i istu i dobija. Dakle, zbrinuta je, odnosno, snašla se i bez moje pomoći. Šta mi je to poručilo?! Svet ide dalje i bez moje pomoći! 😊

Ovo ne znači da uvek treba da gledate samo sebe bez da pomažete drugome ikada više. To se odnosi samo na one situacije kada se zadovoljenje nečijih potreba, odnosno pomoć u zadovoljenju tuđih potreba, kosi sa vašim potrebama u trenutku. Tada nam obično i telo poručuje da ne želi da rasipamo energiju na druge trenutno.

Ako osećamo teskobu u stomaku od same pomisli da „moramo“ ići da uradimo nešto za nekoga, ako uhvatimo trenutak kako sebe „nagovaramo“ da idemo sa nekim da se vidimo, ako nešto činimo drugome namrgođeni ili zbog tih tuđih potreba ne stignemo često da zadovoljimo svoje potrebe, onda je vreme da iskalkulišemo kako trošimo svoju energiju.

Sami biramo  i imamo prava da odaberemo na koga i koliko trošimo novac, tj. energiju, odnosno, na koga ne želimo da trošimo istu. Zato, svaki put kada vam telo poručuje da vam se nešto ne radi, setite se ovog primera sa rasipanjem novca i one čuvene „Ništa ja ne moram osim da nekada umrem.“ 😊