„Znate, shvatila sam da imam problem sa muškarcima. Nekako…kao da se za mene lepe sve zauzeti.“

„Muči me nesanica. Imam previše posla, vodim tri firme i ne mogu da se oslonim ni na koga, niko ne može da vodi posao kao ja i onda noću ne mogu da zaspim do dugo.“

„Vidite, povremeno imam strahove da će mi se nešto desiti ako izađem napolje. Nekad me toliko obuzme strah da bih se samo sklupčao na krevetu, pokrio i proveo tu ostatak vremena umeto da izađem i izlažem se riziku da mi se nešto strašno desi.“

Obično nam je jako teško da se odlučimo na taj korak da se obratimo psihoterapeutu za pomoć. Obično sebe dovedemo do stanja da nam se smuči to što nam se ponavlja jedno te isto a prosto ne možemo tako lako da prestanemo sa tim obrascima ponašanja. Iznova se vraćamo istom partneru iako nam veza ne prija, ne možemo da kažemo „ne“ čak i onda kada vidimo da ne možemo više, praštamo iste povrede drugima i gutamo ih, ostajući u tom odnosu iako je nezdrav…

Možda nam je teško da zatražimo pomoć jer nas je stid da pričamo o našem problemu. Možda nam je teško jer mislimo kako nas drugi (psihoterapeut) neće razumeti jer ne prolazi kroz iste situacije u svom životu. Možda se bojimo da će neko (naročito u maloj sredini) saznati da idemo na psihoterapiju i misliće da smo „ludi“. A možda se i plašimo da ne izgubimo sadašnjeg partnera ili prijatelje ako počnemo da radimo na sebi, možda nas odbace oni sami ili mi usput shvatimo da oni nisu više za nas.

Sve su ovo uobičajeni razlozi zbog kojihe se klijenti ne obraćaju odmah za pomoć i odlažu početak rada na sebi. Mislim da skoro svaki klijent prolazi kroz neki od ovih ili drugih misaonih tokova. Mislim da svaki klijent u odlaže početak psihoterapije u nadi da će ipak moći da samostalno reši svoje probleme. Neki i probaju uz pomoć knjiga samopomoći ili praćenjem raznih internet kanala da reše svoje probleme. Ovo je svakako korisno, ali obično ne bude dovoljno da bi se rešili neki problemi.

Šta se to dešava na psihoterapiji?

Pa…upravo kao što i stoji u naslovu teksta…magija. Posle nekog vremena rada na sebi imaćete utisak kao da ste odjednom progledali, a kada vidite obrasce drugih ljudi kojih sami nisu svesni, shvatićete koliko je lepo što ste vi svesni takvih stvari i osvestili tako nešto ili slično kod sebe samih. A do tada….čeka vas trnovit put. 😊

Svako prolazi kroz svoje procese, svako ima svoje otpore zbog kojih se ne može odmah otvoriti, i to je u redu. Svako ima svoj tempo i otvoriće se kada za to dođe vreme, kada bude bio spreman. Dobiće i uvide kada za to dođe vreme. I svaki otpor, kao i svaki uvid je vredan, jer nam govori nešto, o nama, o našim odnosima sa drugima. U svakom slučaju, nije lako menjati se, to vas niko ne može lagati. Teško je, nekad više, kada su nam otpori veliki, a nekad manje, kada su otpori malo manji, ali…kako se skida sloj po sloj, sve više dolazite  do sebe…pravog sebe, autentičnog. A onda…upoznajete to divno biće. Počinjete da se prisećate ko je ono i šta je nekada volelo da radi, dok mu nisu ugasili te želje i radost za životom.

U procesu promene klijent je centralna ličnost. On uređuje tok terapije. Priča o onome o čemu želi da priča i radi na kom god problemu on želi tada da radi. Terapeut je tu da ga prati kroz proces promene, tu je da ga sasluša, pomogne mu da shvati i zavoli sebe, da ga „gurka“ ka napred kada treba i u onoj meri u kojoj klijent to može da podnese. Terapeut nije ništa ni pametniji ni bolji od svog klijenta, ma koliko godina iskustva i znanja imao, već je samo objektivan. On klijentove probleme sa distance sagledava na drugačiji način od samog klijenta koji ulaže svoje emocije u taj problem i ne vidi ono što je drugome (terapeutu) očigledno. To ne znači da terapeut ne saoseća sa klijentovim problemom, već da ga vidi na drugi način, jasnije.

Terapeut je osoba od poverenja. U malim sredinama ponekad postoji bojazan da će se saznati da je neka osoba klijent, kao i da će se saznati za sve njegove probleme. Međutim, terapeut ne sme da iznosi sa terapije ništa što mu bilo koji klijent kaže jer mu to etički kodeks ne dozvoljava, a i kosi se sa interesima klijenta.

Ono što je još jedna česta zabluda klijenata jeste to da su sadržaji koje donose na seanse sramni, da će terapeut imati zbog toga negativno mišljenje o klijentu, da će o klijentu misliti da je loša osoba… Istina je, ustvari, malo drugačija. Terapeut je tu da nas prihvati takve kakvi jesmo, jer to nekada davno nismo dobili kada nam je trebalo. Terapeut čuje mnogo priča, što tokom svoje edukacije, što u praksi od brojnih klijenata i ne postoje sramni sadržaji za njega, spreman je da sve sasluša i ostane neutralan u tome.

Jednom kada „padnemo u ruke“ dobrog terapeuta, kada osetimo da smo pored njega sigurni, da mu možemo reći sve što nas muči, sve misli, sve probleme, tada kreće prava avantura, istinski rad na sebi. Najpre, borba sa sobom, a onda se desi samoljubav i shvatiš da zaslužuješ više od onoga što si do tada sebi dozvoljavao. A onda…kreneš i da grabiš ka tome…

A sada…da li ste korak bliže početku putovanja ka sebi…? 😊