Postavljanje granica drugima nije lako. Ljudi generalno teže ka tome da probijaju tuđe granice i to će raditi, onoliko koliko im se dopusti. Na nama je da odlučimo da li ćemo pustiti nekoga da to radi ili ne. Ovih dana nailazim na mnoštvo fotografija, citata, motivacionih rečenica, kojima se promoviše to „Ne“, koje se treba izgovoriti zarad sopstvenog mira.
Mislim da mnogi ljudi ne znaju kako se zapravo postavljaju granice, ili to, iz nekih svojih nesvesnih ili polusvesnih razloga ne žele da rade. Neki smatraju da su, kada su nekome rekli „Ne“, „Nemoj“, „Prestani, molim te to da radiš“, zapravo jasno stavili do znanja da im nešto smeta i time postavili granice. Pa…ne. Postavljanje granica sa sobom nosi još nešto. Naravno da bi trebalo obrazložiti drugome zašto vam nešto smeta i reći mu kako se osećate.
U paketu sa ovim dolazi i jasno definisana posledica koja tu osobu upozorava šta će se desiti kada se naredni put bude ponašala tako ili slično. Dakle, „Smeta mi kada ostavljaš svoje čarape svud redom jer se trudim da nam kuća bude čista. Molim te da paziš gde ih ostavljaš, u suprotnom ću morati da ih izbacim u garažu“ i „Nervira me kada ključeve od auta ne vraćaš na mesto, znaš da gubim dosta vremena dok ih pronađem. Molim te da ih stavljaš na isto mesto uvek, u suprotnom ću morati da ih krijem“ bi otprilike trebalo da zvuči postavljanje granica, sa jasno određenim ponašanjem koje nam smeta i jasno određenim posledicama ukoliko osoba nastavi sa takvim ponašanjem i ubuduće.
Eto, to smo odredili, lagano, zar ne?! Pa…ne. Da li ste znali da ponekad u paketu sa postavljanjem granica dolazi i krivica? To je obično ona krivica koju su vam, najverovatnije, nabijali na nos nekada kada ste bili mali, i kasnije, tokom odrastanja. Krivica zbog toga što ste se pobunili nekad protiv roditelja ili druge odrasle osobe, kada ste osetili nepravdu. Jer, sram vas bilo, kako ste smeli da se pobunite, vi, tako mali, protiv tako velikih, i to onih koji su vas rodili i koje morate slušati dokle god ste pod njihovim krovom! (nadam se da osećate ironiju mojih reči 😊 ). Isto kao što ste nemi, bez dovoljno habrosti da izgovorite reči kojima ćete sebe zaštititi od nepravednog po
Dakle, da vidimo…utvrdili smo da postavljanje granica podrazumeva da sa osobom pričate o tome šta vam smeta i kako se osećate u vezi sa time i precizirate posledicu koja sledi ako se takvo ponašanje prema vama nastavi. A, krivica…šta je sa njom? Pa… pogodite šta….ona ne nestaje odmah…moraćete u izsvesnoj dozi da je podnesete. Podnesite je prvi put kada jasno postavljate granice, podnesite je i drugi i treći i četvrti, peti, šesti put kada je osetite. U početku, kada izrazite svoj stav, kada stanete iza svojih reči i svojih dela, te iste osobe će najverovatnije pokušati da vam nabiju krivicu zbog izrečenih reči…da se ljute, budu pasivno ili aktivno agresivne, ali zapamtite…to nije vaše. Vaše je da zaštitite SEBE, a ne druge koji besne jer im postavljate granice.
Eto, dragi moji, tako se JASNO postavljaju granice, prema drugima. Ali, vodimo računa….granice ne treba da postavljamo samo drugima, nego i sebi. Postavite sebi granice u vezi sa odlaskom na spavanje, u vezi sa ishranom, u vezi sa nezdravim životom, nezdravim ponašanjem…vaše telo će vam biti zahvalno. Mislite o ovome do našeg sledećeg čitanja. 😊
