Verujem da je dobar deo vas koji čitate ovaj tekst, ako ne i svi vi, sreo ili poznaje neku odraslu osobu koja vas podseća na dete po svom ponašanju. Ne mislim na ono dete u odraslom koje voli da pogleda animirani film, odigra neku igricu, skače i juri se sa klinicima i sl., već na drugu vrstu velikog deteta.

To je, često, ona odrasla osoba koja ima neraskidivu vezu sa svojim roditeljima, bilo živela sa njima u istoj kući ili dvorištu, bilo živela kilometrima daleko od njih. Prepoznajemo je po tome što mama kuva za nju, pere mu i pegla odeću, otac mu pozajmljuje novac (često i bespovratno), auto itd. Velika deca su osobe koje često uvažavaju i traže mišljenje svojih roditelja, oko svog zapošljenja, oko devojke/dečka s kojim se zabavljaju, oko zavesa u svojoj sobi… Ako se roditeljima ne dopadne njihov izbor partnera, možda neće odmah prekinuti tu vezu, ali će pokušavati da svog partnera prilagode svojim roditeljima (da ih privole da se oblače na određeni način, završe neku školu, kurs ili fakultet, da „služe“ njegove roditelje, itd.), a kada im to ne uspe, najčešće ni veza ne uspeva.

Velika deca često održavaju kontakt sa svojim roditeljima, bilo telefonskim putem ili uživo, ako već ne žive sa njima i fizički. Velika deca  dopuštaju da im roditelji pronalaze posao, a na istom poslu neretko ostaju dugo iako su nezadovoljni njime možda, da bi tako usrećili svoje roditelje koji smatraju da je to dobar posao za njih.

Možda ste i sreli neko veliko dete koje vas je zbunilo svojim izjavama o tome kako je samostalno, jer ipak živi samo, samo se izdržava i brine o svojim osnovnim fiziološkim potrebama (kuva, pere, pegla,…). Međutim, kada sagledate širu sliku, to je ona osoba koja se brine da li će se njegov sledeći partner dopasti njegovim roditeljima, to je ona osoba koja se više trudi da zadovolji potrebe svojih roditelja nego svog partnera, to je i ona osoba koja se brine da se roditeljima nešto ne desi jer ne bi podnela tugu njihovog gubitka. Ali…nemojte da vas zavara ovaj kontakt sa roditeljima. Veliko dete uopšte ne mora da održava fizički kontakt sa roditeljima, ali ga prepoznajemo po drugim ponašanjima. Veliko dete je ona osoba koja verovatno neće ni sesti da ruča ukoliko mu partner nije postavio sto i skuvao ručak. Veliko dete je i ona osoba koja stalno od svog partnera ili drugih osoba očekuje da je voze iako imaju vozačku dozvolu već 10 godina. Veliko dete je i ona osoba koja očekuje da je partner finasijski izdržava iako je dovolno sposobna da sama ostvari prihode.

Mnoge su još osobine velike dece, ali, da vidimo šta ih je prouzrokovalo… Najčešće je u pitanju prezaštićivanje od strane roditelja za vreme odrastanja. Normalno je imati želju da naše dete zaštitimo od svih mogućih povreda koje mu ljudi i život donose, međutim, to nije zdrava sredina za dete. Ako dete ne dobija izvesnu dozu, tj. optimalnu dozu frustracije dokom odrastanja, nego ga mi našim postupcima štitimo, velika je verovatnoća da će ono izrasti u to veliko dete. Ako uvek ljuštimo bananu umesto njega, hranimo ga do treće godine, ne damo mu da samostalno silazi i penje se stepenicama do njegove druge, treće godine (iako je davno, uredno i na vreme prohodalo), uvek tražimo od druge dece da mu ustupe igračku koju ono želi, popuštamo nakon njihovog plača pobune, itd. , onda rizikujemo da sutradan dobijemo veliko dete.

Možda veliko dete uživa u tome što neko drugi kuva i pegla umesto njega, što ne mora da plaća stanarinu, niti račune, ali, sve to ima jednu cenu. To isto veliko dete nema „svoj mir“, jer je „osuđeno“ da sluša zvocanje svojih nezadovoljnih roditelja, ili je nezadovoljno zbog toga što radi posao koji ne voli, samo da bi udovoljilo roditeljima, odnosno, da ih ne bi naljutilo ako da otkaz. Osim toga, uvek će biti rastrzano između sopstvenih želja i potrebe da udovolji svojim roditeljima. Ova potreba da udovolji roditeljima je često i uzrokovana krivicom koju roditelji svom detetu nabacuju („mi smo ti našli posao, a ti tako“, „živiš u našoj kući, a ti tako…“, „ne plaćaš račune i hranimo te besplatno, a ti nam tako vraćaš…“). Možda je to isto veliko dete u svom životu naišlo na osobu koja je bila spremna da sa njom provede celi život, ali se mami i tati nije dopala, te su njihovi česti i negativni komentari uticali na to da se veliko dete udalji od te osobe.

Veliko dete nije „krivo“ za to što je od njega napravljeno veliko dete, ali je odgovorno za to što održava tu titulu, odnosno drži se takvog ponašanja i dalje. Da se razumemo, svi smo mi ponekad veliko dete jer nam je prosto lakše da se drugi pobrine za neke naše potrebe, doda nam čašu vode, namesti nam krevet, ide do prodavnice kada nas mrzi, ali…ukoliko to veliko dete u nama ozbiljno koči naše potencijale, naš razvoj i našu autentičnu ličnost, vreme je da preispitamo sebe i svoje ponašanje. Vreme je da se zapitamo zašto je neko drugi dužan da nas izdržava, ako smo sposobni da sami zarađujemo za sebe, zašto je neko drugi dužan da nam stalno kuva, ako već postoji toliko recepata na internetu koje mogu uspešno da savladam, zašto je neko drugi dužan da mi stalno pere veš kad već davno postoji mašina za veš koja se samo podesi i uključi.

Kako smanjujemo šanse da malo dete odraste u veliko dete? Pa, jednostavno, tako što ga puštamo da samo silazi, da samo jede, samo bira šta će obući iako ima samo tri godine i uprkos tome što ta odevna kombinacija izgleda smešno, puštamo ga da se samo obuje pa makar i pomešalo levu i desnu patiku (ako mu zasmeta objasnićete mu da je pomešalo i pokazati kako pravilno idu). Osim ovoga, ne služimo dete čašom vode ako je već dovoljno veliko da samo dohvati sudoperu i slavinu i dohvati čašu, puštamo ga da zajedno sa nama muti jaja u vangli i mesi testo, puštamo ga da se igra ispred zgrade samo ukoliko je dovoljno veliko da zna da se snađe u saobraćaju (da ne sme da istrči iznenada na ulicu, da ume da pređe ulicu samo,….).

Ne očajavajte ukoliko ste u sebi prepoznali veliko dete. Još jednom naglašavam, nište odgovorni što ste se našli tu, ali ste odgovorni za to što se i dalje ponašate na isti način. Vreme je da prepoznate svoje potencijale i da se vratite stvarima koje istinski volite, uprkos tome što se to neće dopasti vašim roditeljima ili okolini.