Emocionalne kompetencije predstavljaju bazične sposobnosti za obradu emocija. Dakle, kada dobijemo informaciju iz spoljašnje sredine, od stepena razvoja naših bazičnih sposobnosti za obradu emocija zavisi i naša reakcija, naše ponašanje. Da bi vam ovo bilo jasnije, odmah ću vam pobrojati bazične emocionalne sposobnosti, a potom ih i objasniti. Ima ih ukupno osam, i to su:
- Neutralizacija
- Mentalizacija
- Celovitost objekta
- Konstantnost objekta
- Tolerancija na frustraciju
- Tolerancija na ambivalenciju
- Volja
- Inicijativa
Razvojno gledano, poređane su hronološki, onako, kako naš razvoj i ide. To znači da su neutralizacija i mentalizacija osnovne emocionalne kompetencije i, ako nisu one razvijene, ne mogu ni ostale biti razvijene. Svakome se desi da ponekad „pukne“, odnosno da mu zakažu i neutralizacija i mentalizacija, a kamoli ostale, više sposobnosti. Međutim, ukoliko su ta „pucanja“ česta, vrlo je verovatno da određena sposobnost za obradu emocija nije u dovoljnoj meri razvijena kod te osobe, te valja poraditi na tome, počevši od najniže pa redom, do vrha.
Neutralizacija je, najprostije rečeno, sposobnost samoregulacije. To je ono kada kažemo da je bolje da odreagujemo „hladne glave“ ili kada kažemo „jutro je pametnije od večeri“. Jasno vam je da osoba, koja ima razvijenu sposobnost za neutralizaciju, u većini slučajeva ne reaguje impulsivno, „na prvu loptu“, već u svojoj glavi obradi taj „sirov materijal“, „sirove informacije“ pre nego što dela.
Gde je neutralizacija, tu je i mentalizacija, jer, obično idu jedna uz drugu. Ako kažemo da je neutralizacija ono „jutro je pametnije od večeri“, onda bi mentalizacija predstavljala otprilike „promisli o tome šta ti se desilo pa ćeš reagovati“. Za nekoga ko nema razvijenu mentalizaciju narodski kažemo da dela, odnosno „juri kao muva bez glave“, bez da promisli. Dakle, mentalizacija nam „služi“ da razumemo zašto se u datom trenutku osećamo tako kako se osećamo. Neutralizacija i mentalizacija se zajedno , sa razlogom nazivaju „regulator psihe“, mislim da vam je zbog prethodnih redova jasno otkud taj naziv.
Celovitost i konstantnost objekta su takođe „udruženi“. Prosto rečeno, celovitost predstavlja sagledavanje i pozitivnih i negativnih strana nekog objekta. Dakle, ne vidim samo crnu ili samo belu stranu nečega, nego taj objekat vidimo sa svim njegovim prednostima i nedostacima. Moram da napomenem da „objekat“ nije bukvalno neki predmet, nego sve ono u šta „ulažemo“ svoje emocije (od partnera, do posla, hobija, prijatelja, rodbine, itd…).
Konstantnost objekta je, s druge strane, sposobnost da održimo tu stabilnu sliku sebe i drugih objekata. Ovo znači da svog partnera volim i da sam uverena da i on mene voli i kada smo rastavljeni malo duže. Dakle, ako mislim kako imam divnog dečka koji me voli i sa kojim sam u stabilnoj vezi, ali čim ode na poslovni put ja stalno mislim o tome kako me vara i kako me ne voli čim se ne javlja redovno, najverovatnije nemam dovoljno razvijenu konstantnost objekta. U odnosu na neki drugi objekat, nr. neki naš cilj, konstantnost bi podrazumevala da mi stalno imamo svest o tome šta hoćemo i držimo se plana iako nismo nagrađeni u trenutku (ulaganje u ostvarenje cilja iako ne dobijamo odmah nagradu).
Možda je iz samog naziva i jasno da tolerancija na frustraciju podrazumeva sposobnost da podnesemo neku frustraciju koju nam život donese, a da se pritom ne „pogubimo“. Kada ne možemo da podnesemo neku frustraciju, onda najčešće pribegavamo negiranju neke želje („Ma ipak to nije za mene, ipak to ne želim“), obezvređivanju („Ma ja bih lako mogao da završim taj fakultet, nego neću, nije nikakav fakutet i ne bih ga unovčio“), projektujemo je na druge (naše želje „prilepimo“ nekoj drugoj osobi, ubeđeni da ustvari ona ima te želje, a ne mi), itd. Ljudi sa niskom tolerancijom na frustraciju postižu uspehe koji su ispod njihovih sposobnosti i sebe uglavnom vide negativno.
Tolerancija na ambivalenciju podrazumeva da mi možemo da podnesemo to što imamo suprotne misli i osećanja prema nekom objektu, a uprkos tome znamo u kom smeru želimo da idemo. Na primeru posla to bi izgledalo ovako: znam da taj posao ima svoje prednosti (velika plata, česte pauze, plaćeno odsustvo,…), ali ima i svoje nedostatke (rad za praznike, česti prekovremeni rad, rad sa teškim ljudima, kancelarija bez klime, česti tereni…) i ne želim da trpim sve te njegove mane, te ga neću ni prihvatiti. Na primeru hobija to bi izgledalo ovako: hobi mi oduzima mnogo vremena, kada krenem ne znam kada da stanem, nekad zapostavim svoju porodicu, ali to je ono što zaista volim i u čemu uživam, način na koji se izražavam. Iako sam svestan njegovih ograničenja, ipak biram da se bavim tim hobijem, ali se i trudim da balansiram između toga i porodice.
Volja i inicijativa su sposobnosti koje nedostaju mnogim ljudima koji ostanu zaglavljeni u nesrećnom životu, na lošem poslu, u nezdravoj partnerskoj vezi itd. Volja se sa razlogom naziva „motor psihe“ i ona podrazumeva da radimo po principu našeg zadovoljstva, ali tako da se uskladimo sa zahtevima sredine, tj. da ne činimo štetu drugima. Zrela volja nas pokreće ka individuaciji, odnosno ka samostalnom životu, dok nas nezrela volja „nagoni“ da živimo na račun drugih ljudi.
Bez volje, nema ni razvijene inicijative. Inicijativu drugačije nazivamo „pokretač psihe“, i to baš zbog toga što nas ova sposobnost pokreće na preduzimanje aktivnosti ka ostvarenju naših ciljeva. Nedostatak inicijative vidljiv je kod onih osoba koje se ne pokreću same na aktivnosti, već čekaju da im neko drugi kaže šta treba da rade.
Sada kada ste saznali koje su to osnovne kompetencije za obradu emocija, volela bih da se osvrnete na svoj život. Da li radite posao koji vas suštinski ne ispunjava? Da li živite u gradu u kom ne želite da živite? Da li ste pored partnera sa kojim niste srećni i mislite da nikada ne možete biti? Šta vas koči da promenite to? Da li nedostatak volje i inicijative? Ne možete da podnesete ambivalentna osećanja, odnosno prepustite se „rizicima“ koji podrazumevaju gubitak posla, preseljenje i napuštanje partnera? Ne možete da podnesete frustraciju koju te promene nose sa sobom, tu neizvesnost? A kako stojite sa konstantnošću i celovitošću objekta i neutralizacijom i mentalizacijom? Možda taj isti posao ne sagledavate sa svim njegovim vrlinama i manama? Možda taj grad u kome živite ima i svoje prednosti u odnosu na neki drugi? A možda i taj vaš partner nije toliko loš, ipak se trudi u tim i tim situacijama…?
Na ova pitanja ja vam ne mogu dati odgovore, odgovori leže u vama, samo je potrebno da se pokrenete i počnete da sagledavate stvari u vašem životu onakvim kakve jesu, bez skrivanja istine od sebe samih.
Pa….koje sposobnosti vam „škripe“? 😊
