Sediš na poslu danima pokušavajući da uhvatiš kada je tvoj direktor lepo raspoložen, da bi ga pitao za slobodan dan.

Ili možda radiš u firmi tvog rođaka. Nisi zadovoljan poslom, niti uslovima, ali ne možeš baš dati otkaz, naljutiće se rođak.

Ne znaš koju od dve devojke koje ti se udvaraju da odabereš, pa pitaš najboljeg druga šta bi on uradio na tvom mestu…

Nisi sigurna koju haljinu da odabereš pa u kupovinu vodiš i drugaricu koja će ti pomoći, tačnije, odabrati umesto tebe…

Odlaziš na psihoterapiju i očekuješ da tvoj terapeut donese odluku o tome koji posao da prihvatiš.

…hajde da se vratimo nekoliko decenija unazad….

Nekada si bio/la mali dečak/devojčica koji/a je, istražujući svet, pokušavajući da usvoji nove veštine, dobijao/la poruke poput: „Ostavi to kad ne znaš!“, „Nije dobro, daj da vidiš kako se radi“, „Moraš da me slušaš, ja sam te rodila!“, „Skloni se bre, mali, nemaš pojma!“, „Vidiš kako si glup!“, „Ne razmišljaš svojom glavom!“….

Ili naređenja poput: “Uradi ovako”, “Idi tamo”, “Upiši tu školu, nemoj ovu”,”Ovo je bolje za tebe, nije to što si ti odabrao”….

Nastavi niz…..a i ne moraš…

I ovo je dovoljno bilo da čuješ, ili slušaš češće, kako bi poverovao da ti to ne možeš, da ti to ne zaslužuješ, da ti u tome nećeš uspeti.

Zato je bolje da „sediš i ćutiš“ tu gde jesi  i „ne talasaj mnogo“.

Zato i misliš da je slobodan dan nešto što moraš pošteno zaraditi (iako to pravo postoji u zakonu), zato i misliš da će tvoj drug znati bolje od tebe koja devojka ide uz tebe, zato i misliš da će terapeut, sa toliko životnog iskustva bolje od tebe znati koja je opcija bolja za tebe.

Pa…ne. Svi ovi ljudi koje sam navela gore možda jesu poprilično pametni u donošenju odluka, ali za sebe. Mislim…mogu oni doneti odluku umesto tebe, ali…sigurna sam da neće bolje od tebe znati šta je bolje za tebe, ma koliko iskusni bili.

Zato te pitam….kome daješ svoju moć…? Kome daješ moć da odlučuje umesto tebe o tvom životu…?

Ko zna bolje od tebe da li je posao kod rođaka u firmi zaista dobar za tebe iako ti pruža materijalnu sigurnost…?

Da li drugarica bolje od tebe zna u kojoj se haljini osećaš prijatnije ili ćeš joj poverovati da ona zna koja je bolja za tebe…?

I koliko još posla ćeš sebi natovariti dok ne pomisliš da imaš prava da zatražiš slobodan dan s vremena na vreme i bez prekovremenog ostajanja na poslu…?

Ti si taj koji će izlaziti sa tom devojkom, a ne tvoj prijatelj koji je presekao umesto tebe.

Ti si ta koja će nositi haljinu, a ne drugarica. Ti si taj koji mora zatražiti slobodan dan, a ne neko drugi umesto tebe.

Ti si taj koji će živeti sa svojom odlukom, ma kakva ona bila. Zar nije lepše živeti sa svojom odlukom, makar bila ona pogrešna, nego prepustiti se tuđoj odluci…?

Sasvim je sigurno da će se neka od ovih osoba naljutiti, uvrediti, optuživati te za izdaju (osim psihoterapeuta 😀 ). Ovo će pratiti i osećaj krivice (a te osobe će se nekad potruditi da ga povećaju) što si doneo sopstvenu odluku, preispitivanje sebe i svojih veština, mogućnosti.

Ali ovo će pratiti i osećaj slobode i ponosa. Sloboda jer si vratio sebi onu moć i nemaš osećaj dužničkog ropstva ni prema kome, a osećaj ponosa što si presekao to i poslušao svoj unutrašnji glas umesto tuđi, spoljašnji glas.

Vratiti sebi moć nije uvek lako, to zahteva puno rada na sebi, puno sati provedenih na psihoterapiji. Ali svaki sat te sve više približava svojoj moći. Onoj moći da odlučuješ sam o sebi i svom životu bez da čekaš druge ljude ili neke spoljašnje okolnosti da doprinesu tvojoj odluci.

Jesi li spreman da vratiš sebi tu moć…?